4. маја 2022.

Водоник по сваку цену?

Баук се провлачи кроз медије: морамо да развијемо „технологију водоника“, тада ће се решити наши проблеми са складиштењем испарљиве „зелене“ енергије сунца и ветра, док је, као што је познато, тренутно складиштење електричне енергије једино могуће на веома недовољан начин у високопланинским резервоарима за воду и литијумским батеријама. У гасу водоника складиштимо вишак енергије који се акумулира када ветар дува превише или сунце сија превише јако између страшних „мрачних затишја“. Електролитичко цепање нормалне воде затим производи кисеоник и жељени водоник.

Наравно, желимо само „зелени” водоник како не бисмо додатно угрожавали светску климу, наводи се у званичној линији. Односно, не „сиви“ водоник произведен из природног гаса, јер то производи много ЦО2, па није боље – у ствари је и горе – од директне производње електричне енергије, односно загревања природног гаса у турбинском гасу, као што је тренутно се ради, на пример, у електрани Симмеринг у Бечу. Дакле, желимо „зелени“ водоник, који се производи цепањем воде „зеленом“ струјом, односно електричном енергијом која долази углавном из ветра и сунца, а могуће и из хидроелектране.